Psihološki profil pandemije u Srbiji
U pandemiji koronavirusa, koja je na vrata naše zemlje zakucala 6. marta i do sada odnela više od 50 života, najviše verujemo naučnicima i ličnim lekarima, zatim stručnjacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, nešto manje imamo poverenja u društvene mreže i tradicionalne medije, a najmanje verujemo političarima. Ovo su neki od glavnih rezultata istraživanja pod nazivom „Psihološki profil pandemije u Srbiji“ koji je sprovela Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najvažniji nalaz studije, u kojoj je do sada učestvovalo više od 4.500 naših sugrađana koji su odgovorali na pitanja kako se osećaju, gde se informišu o pandemiji, kome veruju i kako postupaju, glasi da se svi osećamo isto – zabrinuti smo i nemamo osećaj kontrole nad dešavanjima u zemlji i nad svojim životom, živimo u situaciji velike psihičke neizvesnosti i strepnja nas prožima.
Anketa o psihološkom profilu pandemije u Srbiji počela je da se sprovodi 48 sati nakon 6.marta – dana kada je u našoj zemlji registrovan nulti pacijent, a rezultati istraživanja govore da je 8. marta prosečna zabrinutost i procena ozbiljnosti situacije bila umereno visoka. Ljudi su razmišljali o epidemiji, a vera u to da širenje bolesti može da se zaustavi bila je niska. Kako je vreme odmicalo, intenziteti straha i pratećih negativnih emocija počeli su da rastu i do poslednjeg merenja ostali su na maksimumu.
Autori ovog istraživanja konstatuju da je svima nama zajednička nesposobnost da se lako prebacimo na pandemijsko ponašanje, jer mi to ponašanje ne znamo i sada ga svi ubrzano učimo, u nadi da ćemo biti brži od virusa. U takvim neizvesnim situacijama, kada nemamo osećaj kontrole, ljudi imaju potrebu da se uhvate za nešto što će nam osmisliti situaciju i postaviti neku strukturu.
Kako bismo donekle povratili kontrolu nad situacijom, prvo smo počeli da kupujemo. U prvih sedam dana epidemije ljudi su kupovali zdravstvenu robu kao što su različiti dezinfikatori, rukavice i maske. Kako je vreme odmicalo i rastao strah, počeli su da kupuju namirnice, jer medicinske robe ionako više nije bilo na rafovima. Važan dan je u psihološkom smislu bio petak 13. mart – dva dana pre uvođenja vanrednog stanja, kada je situacija bila maksimalno nejasna, pa su ljudi počeli da opsedaju zdravstvene ustanove. Naši sugrađani su polako počeli da uviđaju da se nešto veliko dešava, da nešto treba da urade i da „nekako“ treba da se ponašaju, ali u tom momentu niko nije znao kako.
Većina osoba koja je učestvovala u ovom istraživanju izjavila je da se pridržava zadatih higijenskih i mera samoizolacije. Ilustrativni dokaz da ljudi prate uputstva stručnjaka jeste činjenica da su naši sugrađani počeli intenzivnije da se javljaju domovima zdravlja, nakon što im je 31. marta rečeno da su primarne zdravstvene ustanove prvo mesto za traženje pomoći ako primete simptome infekcije. Ljudi takođe konstatuju da je pranje ruku nakon svake aktivnosti koja se obavlja u spoljnjem svetu postalo automatizovana radnja, a veliki broj njih primećuje kako češće i više pere veš, jer se presvlače nakon svakog ulaska u kuću.
Kako pandemija napreduje, povećava se i naše znanje o prirodi virusa i načinu njegovog prenošenja. U prvih par dana trećina ispitanika je odgovarala da ne zna da li se koronavirus zadržava na čvrstim površinama i do dve nedelje – svega 40 odsto ispitanika odgovorilo je ispravno, a petina je pogrešila. Mesec dana kasnije dilema oko ovog podatka ostaje – svaki peti ispitanik ne zna tačan odgovor na ovo pitanje, 17 odsto greši a 63 procenta ispravno odgovara. To u prevodu znači da prvih mesec dana informisanja javnosti naglasak nije bio na objašnjavanju, s obzirom da i dalje ima dosta zbunjenih osoba.
Od kako je virus ušao na teritoriju Srbije ljudi su uplašeni i zabrinuti, a uverenje da je moguće da se ograniči širenje infekcije je dosta nisko i počinje još više da opada nakon zabeleženog prvog smrtnog slučaja. Kao da smo u tom danu uvideli da pandemija ne može da se zaustavi, da je stvarna i opasna. Ljudi su se iz dana u dan osećali sve bespomoćnije a skok u tom osećanju zabeležen je kada se u javnosti pojavila ideja da se uvede 24-časovni policijski čas.
Ovo istraživanje takođe je pokazalo da smo se u proteklih mesec dana informisali gotovo duplo više nego što smo to radili pre pandemije. Ipak, mešavina određenih podataka, emocija i poruka koje dobijamo može dodatno da nas uznemiri, jer su informacije o broju zaraženih i preminulih same po sebi teške i tužne. U takvoj napetoj situaciji beleži se trend stalnog rasta uznemirenosti koji dostiže vrhunac u utorak 30.marta, odnosno dana kada su ljudi iščekivali da li će biti potpunog zatvaranja gradova u karantine.