Prvi nacionalni simpozijum COVID-19, Zlatibor (26.-28.06.2020.) 

U organizaciji Instituta za istraživanje i razvoj dobrih praksi “Well-being International” u hotelu „Tornik“ na Zlatiboru, u periodu od 26. do 28. juna 2020. godine održan je prvi stručni skup na temu COVID-a 19 u Republici Srbiji. 

Simpozijum pod nazivom “Iskustva zdravstvenog sistema u borbi protiv COVID 19” akreditovan je od strane  Zdravstvenog saveta Srbije, a učešće na ovom stručnom skupu nosilo je šest poena. Ovaj naučno-stručni skup održan je uz svo poštovanje važećih i preporučenih preventivnih epidemioloških mera – svi učesnici i predavači nosili su maske, a u sali su bili postavljeni posebni prečišćivači vazduha.  Na simpozijumu je bilo prisutno više od 400 lekara i farmaceuta. 

Simpozijum je okupio najeminentnije stručnjake iz oblasti epidemiologije, imunologije, infektologije, anesteziologije, pulmologije, ginekologije i psihijatrije,među kojima su: 

– Prof. dr Milorad Pavlovića, dugogodišnji direktor Infektivne klinike u Beogradu; 

– dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Institituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“; 

– Prof. dr Branimir Nestorović, profesor pulmologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu; 

– dr Srdja Janković, imunolog sa Univerzitetske dečje bolnice, 

– dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“; 

– dr Nebojše Lađevića, direktor Centra za anesteziologiju Kliničkog centra Srbije; 

– dr Vesna Turkulov, direktorka Infektivne klinike Kliničkog centra Vojvodine; 

– dr Slađane Mihajlović, specijalista ginekologije i akušerstva KBC „Dragiša Mišović“; 

– Doc. dr Miodrag Vukčević, specijalista interne medicine KBC „Zemun“; 

– Jasminka Bjeletić, direktorka Apotekarske ustanove „Beograd”; 

Otvarajući prvi Nacionalni simpozijum o kovidu 19, profesor dr Milorad Pavlović istakao je da je pandemija koronavirusa poslednja koja je bacila svet na kolena, ali je podsetio da su zarazne bolesti oduvek bile neželjeni pratilac napretka čovečanstva – od pre nove ere, pa sve do danas. Daleke 430. godine pre nove ere atinska kuga praktično je uništila grad i izmedju ostalog ubila čuvenog Perikla. U 14. veku „crna smrt“ je vladala gotovo 200 godina i odnela je gotovo trećinu tadašnje evropske populacije. Zaraženi pirinač pokrenuo je prvu pandemiju kolere u Indiji, koja je trajala od 1817. do 1823. godine i koja se raširila u većini azijskih zemalja. Verovatno najveća pandemija u istoriji bila je epidemija gripa 1918. godine – takozvana „španska groznica“ koja je za šest meseci stigla do svih kontinenata sveta i ubila 50 miliona ljudi. Variola vera koja je buknula 15. marta 1972 godine i odnela je ne više od 40 života, pre svega zahvaljujući dobroj organizaciji zdravstvenog sistema bivše države Jugoslavije. 

Govoreći o lekcijama koje nas je naučila pandemija kovida 19, dr Darija Kisić Tepavčević je istakla da je korona-kriza pokazala da jedan virus može da baci celo čovečanstvo na kolena i zaustavi planetu, kao i da nema toliko bogate zemlje na svetu koja ima takav zdravstveni sistem koji može da odgovori na izazove kovida 19. Ona je podsetila da neke lekcije pandemija korone baštini iz prošlosti – nakon španske groznice koja je odnela preko 50 miliona života, epidemiolozi su shvatili da za pobedu nad pandemijom u urbanim sredinama moraju da se mobilišu isti resursi kao tokom rata. Da se stave u karantin svi oboleli, odvoje osobe sa lakšim od onih koji imaju teže simptome bolesti i ograniči kretanje ljudi kako se bolest ne bi širila. Dr Kisić Tepavčević je naglasila da teoretski model zaustavljanja pandemije podrazumeva da se na 15 dana svet zaustavi i prekinu svi socijalni kontakti – to je jedini način da se zaustavi širenje virusa. 

Dr Branimir Nestorović je istakao da je virus kovid 19 napravljen u laboratoriji, da je smrtnost od njega niska i da su deca i trudnice praktično zaštićeni od virusa. Imunolog Srdja Janković je izneo potpuno suprotne stavove , on je tvrdio da je virus nastao na prirodan način, odnosno mutacijom, da potiče od slepog miša te da je koronavirus zapravo zoonoza. On je upozorio da je kovid 19 veoma opasan virus od koga se moramo štititi maskama i držanjem fizičke distance. 

Direktorka Apotekarske ustanove „Beograd“ Jasminka Bjeletić je naglasila da je imunološki sistem temelj odbrane ljudskog organizma od virusa, bakterija, parazita i drugih patogena i podsetila da su za očuvanje imunog sistema neophodno najmanje osam sati sna, redovna fizička aktivnost i kvalitetna ishrana. Životne namirnice koje se preporučuju za jačanje imuniteta su zeleno i crveno povrće i hrana bogata cinkom, a od voća je požečljno jesti mandarine, pomorandže i jabuke. Dodatno jačanje imuniteta postiže se unošenjem suplemenata – cinka, vitamina C i gvožđa. 

Dr Ivana Stašević Karličić je rekla da je u situaciji pandemije veliki izazov sačuvati mentalno zdravlje, jer je veliki broj naših sugrađana preplavljen strahom od bolesti, smrti, odvajanja od porodice i gubitka voljenih. U želji da sačuva mentalno zdravlje naših sugrađana i pomogne im da izađu na kraj sa strahovima, strepnjom i depresijom, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je otvorilo tri telefonske linije na kojima su dežurali lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Njihovo iskustvo govori da su se građani najčešće javljali zbog razvoja anksioznih, depresivnih i sa stresom povezanih poremećaja. Na ovoj klinici radi se opsežno istraživanje o pokušaju suicida, a preliminirani podaci govore da je došlo do statistički značajnog povećanja osoba koje su pokušali da oduzmu sebi život u maju 2020. godine. 

Govoreći o organizaciji rada anesteziologa u kovid režimu bolnice, profesor dr Nebojša Lađević je podsetio da su anesteziolozi lekari koji su najviše izloženi virusu, jer vrše intubaciju životno ugroženih pacijenata. Zbog toga oni moraju da budu adekvatno zaštićeni, a to podrazumeva nošenje adekvatne maske, zaštitnih naočari, vizira, kape, kaljače i dva para hirurških rukavica. Smene u kojima je organizovan rad u kovid jedinicama intenzivne nege značajno su kraće nego u običnim jedinicama intenzivne nege zbog komplikovanih uslova rada, a dok su na tim odeljenjima, lekari i medicinsko osoblje ne smeju da jedu, piju, niti da idu u toalet. 

Iako se u početku pandemije verovalo da su trudnice i mala deca zaštićeni od koronavirusa, vrlo brzo se ispostavilo da nije tako, a naš zdravstveni sistem je brzo reagovao i porodilište u KBC „Dragiša Mišović“ pretvoreno je u kovid porodilište. Analiza Instituta za istraživanje i razvoj dobrih praksi “Well-being International” pokazala je da je od 15. marta do 15. juna oko 17.000 trudnica donelo bebu na svet, što u statističkom prevodu znači da je 5.000 žena mesečno ulazilo u porodilište sa strepnjom da li će se zaraziti i hoće li virus preneti na svoje dete. Dr Slađana Mihajlović je rekla da su trudnice sa kovidom uglavnom brinule da li treba da se porode carskim rezom, da li mogu da doje i drže bebu u naručju sa maskom na licu, da li smeju da primaju epidural i kako da virus ne prenesu na tek rođenu bebu. 

Profesorka dr Vesna Turkulov je podsetila da je prvi pacijent zaražen koronavirusom registrovan u Vojvodini – radilo se o muškarcu koji se vratio iz inostranstva gde je bio u poseti porodici. Sticajem nesrećnih okolnosti, prvi smrtni slučaj od korone takođe je registrovan u Kliničkom centru Vojvodina. Međutim, Vojvodina je prva regija u Srbiji koja je stavila epidemijiu pod kontrolu i dugo vremena nisu beležili nijedan novi slučaj zaraze, a onda se virus vratio.