U cilju podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju redovne fizičke aktivnosti u očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja i opšteg blagostanja, Svetska zdravstvena organizacija je 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu kampanju za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Na žalost, ovaj dan Srbija dočekuje sa neveselom statistikom – podaci izvedeni iz najnovijeg izveštaja o zdravlju stanovništva, govore da se fitnesom, sportom ili rekreacijom barem deset minuta najmanje tri puta nedeljno bavi svega 8,8 odsto stanovnika Srbije. Navika bavljenja sportom i rekreacijom je zastupljenija kod muškaraca nego kod žena. Svakodnevna vožnja bicikla u trajanju od najmanje 10 minuta zastupljena je svega kod 9 odsto stanovnika Srbije i to značajno više u Vojvodini (23,5 odsto) u odnosu na stanovnike ostalih geografskih oblasti, gde se procenat kretao od 1,8 odsto u Beogradu do 6,2 odsto u Južnoj i Istočnoj Srbiji.
Samo 4,4 procenta stanovnika Srbije ispunjava preporuke SZO za izvođenje fizičke aktivnosti koja utiče na poboljšanje zdravlja – to su značajno više muškarci (6,7 odsto), u Beogradskom regionu (7,1 odsto), najobrazovaniji (6,9 odsto) i najviših prihoda domaćinstva.
Institut za istraživanje i razvoj dobrih praksi Well being international podseća da fizička neaktivnost spada u vodeće faktore rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje se nedovovoljno bave sportom imaju 20 do 30 odsto veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa fizički aktivnim. Osim toga, bavljenje sportom doprinosi boljem zdravlju i smanjuje rizik od prekomerne uhranjenosti i hroničnih bolesti kao što su rak dojke, rak debelog creva, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa, a ima pozitivne efekte na mentalno zdravlje i kvalitet života.