Razvoj dobrih praksi
Cilj svakog organozovanog društva trebalo bi da bude poboljšanje života svih koji su u njemu okupljeni. Poboljšanje je individualna kategorija, jer puni smisao dobijao tek ako se odnosi na svakog pojedinačno, bez ikakvog socijalnog ekskluziviteta. I obratno, od napretka grupe ljudi, ili preduzeća, ili inovacija, trebalo bi da korist uživa i celo društvo, prenoseći boljitak mehanizmima društvene solidarnosti.
Cilj napretka proizvodnje, inovacija, medicinskog tretmana nije napredak sam po sebi. Takva kategorija, poput napretka za sebe, ni ne postoji – napredak je sameriv samo u odnosu na društvenu zajednicu. Ako donosi poboljšanje uslova života, i života samog, svim pripadnicima društva, može sa u punom smislu identifikovati kao napredak.
Svaka delatnost u okviru društva isprepletena je i povezana sa svima ostalima. Društvena odgovornost za delanje zato je prirođena vrednost svemu što ljudi čine. Usmerenje na takvo delanje, koje nije u funkciji kvantitativnog povećanja činilaca i rezultata delatnosti, već njihovog kvaliteta – osnovni je cilj kojem se naš Institut posvetio. Naša istraživanja i analize, kao i obrazovna delatnost usmereni su u pravcu pronalaženja najboljih rešenja da se, koristeći se raspoloživim resursima i dobara i usluga, dođe do najvećeg napretka koji se oseća u celom društvu kao boljitak za što širi mogući krug njegovih pripadnika.